Sažetak: Global Campus (GC) projekat započele su SCS (School of Computing Science sa Midlsesk Univerziteta – MU) i RITSEC (Regional Information Technology and Software Engineering Centre) u maju 1999 u Kairu [1]. RITSEC je želeo da nastavi saradnju sa Univerzitetom u Midlseksu, pa je odlučeno da se započne sa kompletnim MSc programom za učenje na daljinu (Distance Learning – DL). U skladu sa strategijom Univerziteta za proširenje uslužnih kapaciteta i van zemlje kako bi se izašlo u susret ogromnim zahtevima za sticanje obrazovanja na britanskim fakultetima iz inostranstva, ponuđeni su kompletni programi e-učenja kako bi se obezbedio pristup studentima kojima bi mogućnost školovanje u Velikoj Britaniji bila uskraćena zbog preterano visokih školarina. U to vreme širom sveta tražilo se akademsko poznavanje IT/kompjutera kao preduslov za bolji posao. Profesor Mark Vudman (Woodman) koji se pridružio SCS školi odigrao je ključnu ulogu u osmišljavanju pedagoškog pristupa nastavi, odredivši sadržaj internet materijala i odabravši način dostave i implementacije programa za e-učenje. Tokom trajanja projekta, GC programi su dostavljani studentima preko sedam partnerskih institucija za saradnju u pet zemalja: u Kini, na Kipru, u Egiptu, Hongkongu i Singapuru. Ovi programi predstavljali su deo portfolia akademske grupe SCS škole za poslovne informativne sisteme (BIS) i po istim programima radili su i studenti na našim fakultetima u Londonu. Za sve programe su važile iste procedure za upravljanje, ocenjivanje i kontrolu kvaliteta tako da su svi studenti imali istu mogućnost praćenja nastave i učenja. Ove procedure su bile u skladu sa standardima koje je propisala Agencija za obezbeđenje kvaliteta – QAA (Quality Assurance Agency) pri Veću fonda za visoko obrazovanje – HEFCE (Higher Education Funding Council). Ovim radom smo pokušali da izvršimo analizu stečenog iskustva, pošto je projekat okončan početkom školske 2007/8.