Sažetak: RFID tehnologija počinje da se koristi za praćenje kretanja tradicipnalne bibliotečke građe, bilo da se radi o štampanim publikacijama, audiovizualnim, CD ili DVD diskovima i sl. RFID tehnologija se dugo godina koristi za identifikaciju stoke, praćenje dece u zabavnim parkovima u slučaju da se odvoje od pratilaca i za identifikaciju opreme zapakovane u kutije. Sada se koristi za sigurnosnu kontrolu i kontrolu zalih a u maloprodaji a i u bibliotečkom svetu. RFID čip ili tag kako se uobičajeno naziva može da sadrži dosta veliku količinu podataka, koji uključuju i identifikatore nalik na one koji se trenutno koriste u obliku bar kodova. Dodatno oni mogu sadržati podatke za jednoznačnu identifikaciju u okviru međubibliotečke pozajmice; podatke kao što je ISBN, oznaka klasifikacije i naslov, što može olakšati kontrolu fondova. Najnoviji čip omogućava i da se upisuju novi podaci, tako da se model podataka za obeležavanje može ažurirati kako se modeli podataka usavršavaju. Treba razviti standarde posebno za korišćenje u bibliotekarskom svetu i odgovarajući ISO Komiteti su počeli da ih razvijaju. Danski zavod za standarde je objavio model podataka a u Velikoj Britaniji zajednička radna grupa predstavnika izdavača i bibliotekara Book Industry Communication / Chartered Institute of Library and Information Professionals working group je osnovana da bu se uključila u rad svake grupacije na mešunarodnom nivou i da bi doprinela razvoju međunarodnih standarda. Nažalost pokazalo se teškim da se postigne međunarodna saglasnost, jer danski standardi, koji su u širokoj upotrebi u Danskoj, imaju karakteristike koje zemlje koje upravo uvode ovu tehnologiju ne žele da uvedu na isti način.